Dragi dnevniče

Zahvalnost. To je jedino što mogu izreći, uvidjeti i što pregovara iz svih ovih tvojih stranica. Zahvalnost ljudima, mojim ljudima i najveće hvala Njemu.
Godinu dana je prošlo, dnevniče, otkad je moje pero počelo ostavljati svoje tragove i misli. Dobila sam priliku i svaki dan iznova dobivam prilike da Ga upoznam, da Mu težim. Podario mi je veliko blago, moju Framu kroz koju sam oživjela svoje srce i napunila ga. Sjajem ljudi koje sam upoznala, uz koje sam svakodnevno cvjetala postali su prijatelji za cijeli život. A Brig. Brig ostaje i stoji. Čvrst. U Gospinom zagrljaju. I vi framaši, vi živite Brig. Budite jedno, dišite kao jedno i čuvajte ga. Neka Brigom uvijek odzvanja onaj zvuk mladosti, osmijeha. Neka svakom framašu sve uspomene s našeg Briga ostanu satkane u jedan djelić duše. A ti, dragi dnevniče, tebe čeka neko novo pero, neke nove misli i rečenice. Hvala ti što si me potakao na neka nova razmišljanja, što sam mogla prenijeti nekome svoju misao. Bio si ogromna prilika da dam komadić sebe svom bratstvu, svojoj frami. Moj put u ovoj Frami se službeno završio, ali još sam tu negdje. Moja framska me čuva, kao što čuva i vas dragi framaši, dragi čitatelji. Budite tu, podarite se koliko možete i živite blagoslov Majke Marije i Oca sv. Franje.

Moj dnevniče. Završavam svoje poglavlje i zahvalna sam. Bogu. Jer svaki kraj početak je nečeg novog.

“Evo me. Tu sam, Isuse. Dišem pod Tvojim nebeskim okriljem, ja tako mala, a Ti tako čudesan.”

Do idućeg čitanja, s nekim novim ljudima.
Bog vas blagoslovio. 🤍