Znaš, Briježe, do prije godinu dana nisi mi bio poznat. Dolazila sam ja tebi, ali nisam bila posebno vezana za tebe. Obožavala sam svete mise, ali nisam bila upoznata s onim što ti kriješ u dubini sebe. Tako nisam mogla ni slutiti što mi tek pripremaš. Upoznata sam bila s framom, ali ne s ljubavlju i zajedništvom koju ona pruža. Upoznata sam bila i s galerijom, ali ne i uspomenama koje ona stvara. Mislila sam da sam bila upoznata i s tobom, Briježe, ali nisam. Nisam bila upoznata s tvojim framašima u framskoj. Nisam bila upoznata s toplim riječima i zagrljajima koje samo oni mogu dati. Nisam bila upoznata s drugom obitelji. A sada, evo me u tvojoj galeriji. Prihvaćena baš onakva kakva jesam. Sa svim svojim manama i vrlinama. Došla sam i uživam. Upoznajem tebe dok ti upoznaješ mene. A već smo tako bliski. I hvala ti, Briježe, moj. Hvala ti na svemu što si mi do sada pružio, a tek si me primio. Obećajem ti, iskoristit ću svaku priliku koju mi daješ. Gorit ću za tebe. Suza radosnica koja teče niz moj obraz dok ti ovo pišem, govori ti koliko mi već značiš. Toliko si mi darova udijelio, toliko sam prijateljstava sklopila u našoj ‘Najlipšoj crkvi’ kako je od milja zovemo, milosti primila, a tek sam kročila na tebe. I svi ljudi koji ovdje dolaze posebni su jer si ti, Briježe, upravo takav. Do beskraja o tebi mogu pisati i opet ne bih sve stigla reći. Ti plava, skamenjena vječnosti. 💙