“…i zato križat rane neću ja jer postat one niz će zlatnika.”

Ne boj se, nemoj se plašiti pred onim s čime se moraš suočiti. Nemoj izbjegavati planinu koja se našla ispred tebe. Patiš i vjerojatno te boli, možda je i tuga obuzela tvoje srce. Ali nemoj to više dopuštati, n edaj da ti zlo ulazi u srce. Nemoj izbjegavati svoj križ, ma koliko god on bio velik, težak. Uzmi svoj križ, svoje breme, svoje muke i patnje, ponesi ih i uspni se na tu Golgotu. I nemoj se bojati onoga što će se gore dogoditi. Taj križ ni ne moraš sam nositi, svejedno je pretežak za tebe da ga sam izvučeš do vrha. Ne možeš sam, nećeš ni moći, a samo ćeš se još više uvući u propast. Znaš li koji je smisao križa uopće? Da Njemu dopustiš da ti pomogne, da te približi k Njemu, da Mu prepustiš sve svoje nevolje. Dopusti Mu da On bude kao onaj Šimun Cirenac što je Njemu pomogao kad je trebalo. Dopusti Mu da zajedno ponesete to breme i dođete zajedno do vrha. Nemoj se bojati toga, nemoj se bojati ničega što te snašlo u životu jer sve to ima smisla na kraju, u Božjem planu svaka sitnica ima smisao i razlog, nemoj to prepustiti slučaju jer i slučajnostima upravlja On. Kako pjesma kaže, neću križati rane jer postat one niz će zlatnika. Svaka tvoja patnja samo će te dodatno osnažiti. A kada dođeš na vrh, na Golgotu, zajedno s Njime, dopusti Mu da budeš raspet zajedno s Njime na križu, dopusti da patiš s Njime jer je ljubav u boli rođena. Bog je svijetu ljubav i pobjedu dao kroz bol i patnju. Ne boj se biti raspet s Njime i visiti na tom križu. Razmišljaj koliki je to dar, da možeš patiti, osjetiti samo česticu one Njegove muke. Sjedini se s raspetim Kristom. Ne bježi od svoje muke i predaj se Njemu, dopusti da tu planinu koja se našla na tvom putu pređete zajedno. Nemoj ju pokušavati zaobići jer ju je možda On tu stavio da ju pređeš. Ne boj se sjedinjenja s Njime, pati zajedno s Njime, na kraju će ti biti i lakše jer će i to proći. Križ je bio simbol smrti, Krist ga je preobrazio u znak pobjede, neka i ta patnja postane znak pobjede.