“Dijete moje, zovem te svakog dana. Vapijem da posvetiš malo svoga vremena meni. Stojim kraj tebe i čekam te da mi se obratiš, da uzmeš moju riječ u svoje ruke ili samo da me zazoveš i čekaš moj odgovor. Ali ti si stalno u nekakvoj žurbi. Trčiš u školu, trčiš prijateljima, trčiš obvezama i ne vidiš koliko te to iscrpljuje. Ne iscrpljuje te količina toga što se nalazi pred tobom jer ja to ne bih stavio na tvoj put da to ne možeš podnijeti, ali te iscrpljuje što sam pokušavaš riješiti sve svoje probleme, uraditi sve svoje dužnosti. A ja stojim pored tebe. Ponizno te gledam s tugom u svojim očima jer pokušavaš voditi život bez mene. I boli me. Ne znaš koliko me boli gledati te takva izmorena i opterećena, prazna i tužna. Boli me, dijete moje drago, jer to nije moj plan za tvoj život. To nije ono što sam ti namijenio. Moj plan je kročiti zajedno s tobom sve dane tvoga života, trčati s tobom kroz more problema, nositi zajedno s tobom križeve života i sve to s radošću jer smo skupa, jer ja stojim uz tebe, a ti prihvaćaš moju blizinu i hvataš me za ruku. Ništa od toga ne mogu dok me ti ne zazoveš, dok ne odvojiš svaki dan vremena za mene. Misliš da nećeš stići odraditi ostale obveze ako u svoj dan ubaciš novu rutinu molitve i razgovora sa mnom? Ja ti kažem: ‘Stići ćeš. Ne boj se, stići ćeš!’ Ja upravljam tvojim danom i stoga svaki put kad u danu odvojiš vremena za mene ja ću otvoriti more novog prostora za ispunjavanje svih ostalih obveza. U tvoj dan koji traje 24 sata ubacit ću još mnoštvo nebrojivih sati da uspiješ sve završiti. Još ću ja biti uz tebe. Zajedno s tobom učiti, vježbati, hodati, plesati, pjevati, čistiti, igrati, organizirati, održavati i sve drugo što moraš raditi. Moja pomoć će ti mnogo značiti. Ako mi ne vjeruješ izazivam te da probaš. Korak po korak, dan po dan sve će ti biti lakše. Kada uspiješ u svome naumu ja ću vidjeti radost na tvome licu i to će mi biti najveće hvala za sve što sam učinio.
Čekam te i ne odustajem od tebe!”
– tvoj Otac