,,Boga se ne vidi samo kroz velike stvari.”

Priznajem…
Protrese me ta rečenica
Razbaca moje misli i poremeti ih
Pobrka sve ono što je bilo blistavo jasno
Ali da se napravi red, trebaš napraviti nered.
Priznajem…
Samo sam Te gledala, a i tražila u velikim stvarima
Čekala bih nešto veliko
Čekala bih nešto spektakularno
Čekala bih vatromet Tvoje ljubavi.
Priznajem…
Nikad između redaka čitala nisam
Mislim, tako je kako je
Ili premještaš planine
Ili Te nema.
Priznajem…
Čekala sam da se pojaviš kad se sve rušilo
Nisam znala vidjeti te
Jer, Ti si vidio ono što ja nisam
Ti si čuo razgovore koje ja nisam.
Priznajem…
Nisam te osjetila kroz povjetarac koji mi nježno dotiče lice
Nisam te vidjela u zrakama izlazećeg sunca
Nisam te osjetila u najtoplijem i najiskrenijem zagrljaju
Nisam te vidjela kako me čuvaš i onda kada to ne tražim.
Priznajem…
Neshvatljiv si mi nekad, znaš
Makar te ni tada ne vidim
Ali, činiš ono što ja ne želim
Svojim malim stvarima, malim koracima.
Priznajem…
Nisam gledala male stvari koje mi pružaš
A sad stidljivo dižem pogled
Nije trebalo tražiti, već samo pogledati
Male stvari koje si činio za mene složio si u mozaik.
Priznajem…
Ograničenoj meni i trebaju Tvoje male stvari
Trebaš mi Ti
Treba mi Tvoj mozaik
Treba mi Tvoja volja.
Priznajem …
Velik si
Najveći
Bože koji malim stvarima
Izgrađuješ velike.