Petak je, dan kada su Tebe osudili, a bol i tugu u Mariji probudili.
Petak je, Isuse, sjećanje na muku Tvoju
Razdire sada dušu moju.
Za mene se predao i bol žustro skrivao, za mene tog petka, Ti si se borio.
Petak je, moj Isuse, dan kad si uzeo težak križ na se.
Trpio muku svoju kako bi spasio grešnu dušu moju..
Padao si i svaki put ustao a da ja to tad nisam znao.
Padale su kaplje Tvoje Svete Krvi, radi trnove krune koja Ti glavu mrvi.
Veronika Ti rubac daje, Šimun Cirenac uz Tebe staje, narod se za svoje grijehe kaje, a moj Isus se ne predaje.
Petak je, čavle Ti bez milosti zaboli, Majci Mariji još veću tugu zadali.
Kopljem Ti bok proboli, a onda su se svi sakrili, samo Tvoja Majka, Marija Magdalena i Ivan uz tebe su bili.
I tog petka Isuse, gdje sam bio ja? Jesam li se s narodom skrio ili Te pod križem ljubio? Jesam Te bičem udarao, ili Ti rubac pružio? Jesam Te pljuvao ili Ti križ nosit pomogao? Gdje sam bio Isuse i što sam radio? Tog petka, jesam li Te ljubio?